Удружење власника акција "Телеком Србија"

Континентална Европа увек се донекле разликовала од англосаксонске праске која се среће у Великој Британији и САД. Највећа берза континенталног дела Европе данас јесте Франкфуртска берза (Франкфуртер Wертпапиербöрсе). Као највећа немачка берза, пошто обухвата преко 90 процената трговања у Немачкој, она спада и у највеће на свету. Франкфурт има вишевековну трговачку традицију, па се тако почеци берзанског трговања виђају већ крајем XВИ века, када је основана берза за трговање новцем. Почеци берзанског трговања у данашњем смислу везују се за почетак XИX века, а везани су за промет акција Аустријске националне банке. Са садашњим годишњим прометом од 5,2 трилиона евра, Франкфуртска берза представља треће по величини светско тржиште акцијама, а заузима шесто место по вредности тржишне капитализације. Тржиште се прати кроз бројне индексе, међу којима је најважнији индекс ДАX, који обухвата најквалитетније акције са Франкфуртске берзе, у које спадају компаније као што су Адидас, БМW, Луфтханса, Дојче банка, Сименс, Метро и други.
Као последица хармонизације финансијских тржишта Европске Уније, у септембру 2000. године основан је Еуронеxт. Еуронеxт је пан-европска берза пошто обухвата финансијска тржишта Белгије, Француске, Холандије, Потугала и Велике Британије. Септембра 2000. дошло је до спајања Амстердамске, Бриселске и Париске берзе, а у децембру 2000. године прикључена је и Лондоснка међународна берза фјучерса и опција (ЛИФФЕ). Од 2002. део Еуронеxта је и Лисабонска берза. Када је амерички НАСДАQ отпочео кораке ка преузимању Лондонске берзе, НYСЕ група, која, између осталог, управља и Njујоршком берзом, понудила је 8 милијарди евра за преузимање Еуронеxтра, прекорачивши конкурентску понуду Дојче берзе, која управља Франкфуртском берзом. Након овог преузимања основана је компанија НYСЕ Еуронеxт са седиштем у Njу Јорку. Тржиште Еуронеxта има три сегмента у зависности од капитализације комапније која је листирана. На Сегменту А листиране су компаније са тржишном капитализацијом од преко милијарду евра, док се на Сегменту Б налазе компаније чија је капитализација између 150 милиона евра и милијарду долара. Трећи сегмент, Семент Ц резервисан је за компаније капитализације испод 150 милиона евра.

Далеко иза наведене две берзе налазе се остала европска финансијска тржишта. Обимом промета и тржишном капитализацијом у западноевропских земљама могу се истаћи још, на пример, берзе у Милану и Мадриду. Миланска берза (Борса Италиана) је водећа италијанска берза и приватизована је тек 1997. године, док је од прошле године у власништву Лондонске берзе. Тржишна капитализација Миланске берзе 2007. године износила је око 1,1 милијарди долара. Ова берза је основана давне 1808. године и готово 200 година била је у државном власништву. Најпознатији индекс Миланске берзе је С&П/МИБ, у чију корпу спадају акције компанија као што су Алиталије, Ђенералија, Фијата, Пармалата...

У Шпанији постоје четири регионалне берзе, али је најјача и најразвијенија берза смештена у главном граду Мадриду. Мадридска берза (Болса де Мадрид) основана је 1831. године, а данас поседује неколико сегмената тржишта. Општи индекс Мадридске берзе (ИГБМ) прати кретање листираних компанија које су подељених у шест индустријских сектора. Индекс ИБЕX-35 представља показатељ кретања 35 најликвиднијих хартија Мадридске берзе, а постоји и засебан сегмент тржишта на ком се котирају акције држава Латинске Америке. У мају 2007. године укупна тржишна капитализација ове берзе износила је око 1,3 милијарди долара, што је смешта на треће место берзи континенталне Европе.