почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

УКРАТКО О ЦЕНИ ОБВЕЗНИЦЕ

 

Као и било којом другом хартијом од вредности, и обвезницама се тргује у секундарном промету, односно на берзи. Обвезница има своју номиналну вредност, што представља вредност на коју обвезница гласи, односно онај износ средстава који ће власнику обвезнице бити исплаћен о року доспећа. Међутим, ова номинална вредност се по правилу разликује од тржишне цене по којој се остварују купопродајне трансакције на берзи. Што је рок доспећа ближи то је цена ближа номиналној вредности, на берзи се она исказује у проценту који се у том тренутку добија у односу на номиналну вредност. Наравно, као и било која друга хартија од вредности, тржишна цена обвезнице зваиси од понуде и тражње која се у датом тренутку налази на тржишту капитала. Обвезнице су хартије од вредности са веома разноликим роковима доспећа, који се крећу од неколико дана, па чак до неколико деценија. С обзиром на ову чињеницу, одређивање цене обвезнице веома је сложен и компликован процес, који пре свега има за циљ одређивање садашње вредности будуће вредности.

Цена обвезнице зависи и од врсте обвезнице, односно да ли је она купонска или бескупонска. Цена купонских обвезница формираће се на основу два основна елемента – процена очекиваног цасх флоwа и процена стопе очекиваног приноса. Цасх флоw обвезнице састоји се од периодичних годишњих исплата купона до дана доспећа, као и од номиналне вредности на дан доспећа. Стопа очекиваног приноса утврђује се, најједноставније као принос који остварују сличне овезнице на тржишту. Ова стопа се често дефинише као годишња каматна стопа. С обзиром на то да је цена обвезнице садашња вредност цасх флоwа, она се одређује збиром следеће две вредности – садашње вредности полугодишњих или годишњих исплата купона и садашње вредности главнице на дан доспећа.

Код бескупноске обвезнице не постоји периодична исплата купона. Инвеститор ће реализовати приос од улагања као разлику између куповне и продајне цене, односно између набавне цене номиналне вредности која се исплаћује по доспећу. С обзиром на споменуту чињеницу да ове обвезнице немају купон, цена се одређује на исти начин као и код купонских обвезница, с тим што се за вредност купона узима вредност нула. Цена бескупонске обвезнице, представља, дакле, садашњу вредност суме која се добија о року доспећа обвезнице.

У секундарном промету цена обвезнице је променљива величина, а осим понуде и тражње, на њу утиче и промена тржишних каматних стопа. Како купонска стопа остаје непормењена, а тржишни услови се мењају, једина величина која се може променити, како би остварила нови тражени принос, јесте цена обвезнице. Суштина промене цене обвезнице јесте изједначавање приноса на обвезнице са тржишном каматном стопом, па се тако поред купонског приноса форимра и други принос инвеститора – капитални добитак, односно губитак. Уколико дође до тога да је купонска каматна стопа обвезнице већа од тршишне каматне стопа, цена обвезнице ће бити већа од номиналне вредности, јер она генерише већи принос од тржишног. Тада се обвезнице ове врсте продају са премијом. И наравно, важи и супротно, да ако је купонска каматна стопа нижа од тржишне, обориће се тржишна цена обвезнице и оне ће се продавати са дисконтом.

На крају треба напоменути да је једна од основних карактеристика обвезнице инверзна веза цене и приноса, односно да се цена обвезнице мења у супротном правцу од тржишног приноса. Ова појава се дешава јер цена обвезнице представља садашњу врендност будућег новчаног тока. Па тако, са растом траженог приноса, долази до пада садашње вредности будућег новчаног тока, односно цене, и обрнуто, када тржишни принос пада, садашње вредности будућег новчаног тока расте.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net