Вести уређује ПС БРОКЕР
Месец Јануар 2009
Да ли ће Србија продати Телеком?
Београд -- Иако је крајем прошле године продаја Телекома Србије одложена због финансијске кризе, врх државе ових дана преиспитује ту одлуку и поново размишља о продаји.
Да ли ће Дојче Телеком постати већински власник Телекома Србије?
Могућност продаје Телекома због мањка у буџету први је поменуо гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, исту идеју је представила и министарка финансија Диана Драгутиновић, да би јуче и председник Србије Борис Тадић казао да је та тема на дневном реду.
Тадић је рекао и да одлука о продаји Телекома још није донета и да се ради о "великој теми о којој се пажљиво размишља и сагледавају сви аспекти". "Нисам велики присталица продаје ни ЕПС-а, ни Телекома, јер су те компаније важне за вођење екомомске и регионалне политике Србије", рекао је он.
Тадић је навео да се више залаже за регионално повезивање таквих компанија и истакао да је против продаје целог јавног сектора, јер би, како је рекао, то могло да има веома погубне последице за најсиромашније грађање, а и Србији би се умањиле могућности вођења економске и регионалне политке. Тадић је оценио да је Србији за одбрану курса динара и стандарда грађана потребан прилив девиза и да је приватизација једини начин да се се обезбеди тај прилив. Са друге стране, нагласио је, Србија мора да има утицај и на цене, на пример, струје и енергената да би штитила грађане.
Генерални директор Телекома Бранко Радујко казао је у уторак да би власници - Влада Србије са 80 одсто и компанија Хеленик Телеком требало да одлуче о евентуалним изменама власничке структуре, оценивши да Телеком може да "послује и са оваквом власничком структуром". Радујко је, међутим, казао да у овом тренутку нема информацију из Владе Србије да је у припреми продаја већинског пакета акција те компаније. Он је подсетио да је прошле године био расписан међународни тендер за приватизационог саветника, који је тебало да понуди модел за продају Телекома методом иницијалне јавне понуде (ИПО), од чега се у међувремену одустало.
Радујко је оценио да би се у овом моменту за акције Телекома добила изузетно мала цена због тога што је на глобалном тржишту завладала финансијска криза и дошло до пада акција на светским берзама. Уколико власник буде у ситуацији да мора или жели да прода део акција, то ће бити одлуке које су за менаџмент компаније легитимне, додао је Радујко.
Иако се улазак на тржиште телекомуникација Републике Српске и даље види као један од најзначајнијих потеза Телекома Србије, чињеница да су рате које месечно стижу од Сити банке (код које је за инвестицију у Бањалуци узет кредит) све веће. Управо је то, како се може чути у неформалним разговорима у влади, и разлог зашто је баш ове године Телеком Србија одлучио да се представи на Светском економском форуму у Давосу.
Јавна је тајна да је крајем лета Дојче телеком Србији за партнерство у Телекому Србија послао понуду "која се не одбија". Од тада, с обзиром на кризу, није било разговора на високом нивоу о њиховом уласку у Телеком Србија, али, како се ових дана потврђује, Немци, ипак, нису ни одустали од неке форме партнерства. Како ствари стоје, који год модел Влада Србије да изабере, Дојче телеком може постати тај који контролише Телеком Србије. Овај немачки гигант је, прошлог маја, купио 20 одсто капитала грчке телекомуникационе компаније ОТЕ, која, опет, има удео од 20 одсто власништва у српском Телекому.
Тако су, заправо, Немци већ данас власници око пет одсто домаће телекомуникационе компаније. Уколико Влада Србије, како је раније најављивано, емитује бар део државних акција Телекома Србија на берзи, Дојче телеком може врло лако доћи до већинског пакета. Друга варијанта је тендер. Ако Влада и одлучи да распише јавни позив за продају мањинског пакета акција домаће телекомуникационе куће, Дојче телеком, с обзиром на то да поседује власништво у грчком ОТЕ, долази до већинског власништва. Подаци, иначе, говоре да је Дојче телеком компанија која је последњих година имала најагресивнији продор на тржишта бивше Југославије.
Сусрет у Давосу
Директор Телекома Србија Бранко Радујко разговарао је у Давосу и са челним људима Дојче телекома. С озбиром на то да је та телекомуникациона компанија преузела грчку компанију ОТЕ, мањинског акционара у Телекому, тема разговора је била и да ли ће Дојче Телеком преузети на себе учешће које ОТЕ има у Управном одбору и менаџменту. Извесно је, кажу у Телекому, да је обустављен процес припрема за иницијалну јавну понуду на берзи, с обзиром на светску финансијску кризу и њене ефекте на тржиште капитала. Да ли ће бити неког другог вида приватизације и када, зависи искључиво од Владе Србије.
Врх
Телеком Словеније:
Бањалучка компанија Анекс, у власништву Телекома Словеније, преузела је кабловског оператера Профел-комуникације из Приједора, чиме је настављено ширење словеначке компаније у Босни и Херцеговини (БиХ). Преузимање приједорског провајдера кабловских услуга из Републике Српске потврдио је и Конкурентски савет БиХ. Анекс је крајем прошле године купио и кабловског оператера Нетком из Бањалуке. Профел пружа услуге кабловске дистрибуције ТВ програма у делу општине Приједор, а има дозволе и за пружање услуга у Бањалуци и Санском Мосту
Врх
Хрватски телеком:
Влада ФБиХ ће стратешком партнеру “ХТ Мостара”, компанији “Хрватски Телеком Загреб”, и након пререгистрације омогућити право прече купње у будућој приватизацији мостарског телекома, потврдио је Наил Шећкановић, федерални министар промета и комуникација.“Вјероватно ћемо ићи на потписивање анекса споразума о стратешком партнерству, којим ћемо регулисати и право првоокупа дионица”, појаснио је Шећкановић.Он је додао да се “ХТ Загреб” очитовао писмом у којем је изнио свој приједлог.“Изучићемо га и након тога донијети одлуку”, рекао је Шећкановић.Ресорни министар је навео да су у току припреме за пререгистрацију “ХТ Мостара” из друштва с ограниченом одговорношћу у дионичко друштво, сагласно рјешењу Агенције за приватизацију ФБиХ.
Врх
Македонски телеком:
Македонски телеком је лансирао ИПТВ под називом МаxТВ. Овај сервис нуди три ценовна нивоа под називом 3Маx, који уједно укључују интернет и фиксну телефонију. МаxТВ нуди 70 телевизијских канала, укључујући националне и локалне Македонске програме, програме суседних држава и стране програме. Такође овај сервис омогућава „видео на захтев“ као и контролу канала од стране родитеља.
Врх
Црногорски телеком:
У Т-Цом-у (фиксна телефонија и интернет) динамика прихода у трећем кварталу 2008. није битно промијењена у односу на претходни квартал. Експанзија броудбенд тржишта је настављена, тако да је компанија забиљежила раст прихода од интернета и услуга преноса података. Због нижих прихода од интерконекције, приходи од фиксне телефоније су опали за 32% у односу на трећи квартал прошле године. Понуда нових флат АДСЛ и Еxтра ТВ пакета, за коју влада велико интересовање, је ојачала тржишну позицију компаније и допринијела даљем расту броудбенд услуга. Крајем септембра је база корисника АДСЛ и Еxтра ТВ услуга прешла цифру од 30 хиљада, што је готово три пута више у поређењу са истим периодом прошле године. Усљед реструктурирања компаније и исплате отпремнина, маргина пословне добити, прије плаћања камате, опорезивања, депресијације и амортизације (ЕБИТДА маргина) је износила 13%. Уколико се искључи утицај исплате отпремнина, у трећем кварталу 2008 ЕБИТДА маргина је износила 31%.
Врх
Телеком Спрске:
Предузеће “Телеком Српске” тренутно има око 1 100 000 корисника мобилне телефоније у БиХ (М:тел), тржишно учешће компаније у области мобилне телефоније у БиХ износи око 38 одсто, а до краја 2009. године грађанима БиХ биће омогућено коришћење свих услуга које се данас могу срести на тржиштима развијених земаља западне Европе - истакао је Предраг Ћулибрк, генерални директор Телекома Српске. Телеком Српске планира да уведе нове услуге и у фиксној и у мобилној телефонији. Током сљедеће године М:тел планира да пласира мреже треће генерације у мобилној телефонији као и интерактивну ИП телевизију преко АДСЛ технологије. Пословну 2008. годину Телеком Српске је - наглашава Ћулибрк - према процјенама, завршио са 50 одсто већом добити у односу на 2007. Успјех Телекома Српске огледа се и у чињеници да је у Федерацији БиХ (ФБиХ) број корисника мобилне телефоније са око 10 000, колико их је било прије приватизације овог телекома, повећан на 170 000 корисника.
Врх
Телеком вести
